Добро дошли на званичну интернет презентацију М.З. Шетоње

Шетоње је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу, координата 44°16′07″N 21°28′22″E, припада средњоевропској временској зони UTC+1, надморске висине 241м. По површини атар села Шетоња заузима 3.588 хектара, 85 ари, и 37 м². Према последњем попису из 2011-е године броји 1998 становника.

По легенди село је добило име јер су се на атару Шетоња шетали Кнез Лазар и Кнегиња Милица, по предањима владарски пар саградио је на врелу шетоњске реке воденицу са одајама, данас се на том месту налази зграда КЈП „Извор“ – Петровац на Млави и водоводна црпна станица. Шетоње има своју цркву, која датира из доба кнеза Лазара Хребељановића XIV век али која је турском најездом порушена, 1828.године на истим темељима шетоњчани су почели обнову православне цркве Св.Михаила која је подигнута 1829. године (споменик културе). Прву своју школу је имало одмах иза „Хати Шерифа“ 1830. Године, највероватније 1832. године. Писани податак за постојање школе је 1837. година, када је школа и радила као прва основна школа у срезу и доградило је 1869. године, 1962 године подигнут је нови школски објекат. Данас (2013 године), у Шетоњу поред горе наведених установа постоје и пошта, здравствена станица, здравствена апотека, дечији вртић, дом културе, ФК „Омладинац“, ФК „Омладинац Б“, спортски терени за фудбал, мали фудбал и кошарку, терен за улични баскет, месна канцеларија, канцеларија месне заједнице, пијачни трг, две сеоске капеле, месара са сопственом производњом, производња бетонске галантерије, бензинска пумпа, пољопривредна апотека, трговина аутоделова, аутоплац половних аутомобила, седам продавница мешовите робе, девет угоститељских објеката, кинеска радња, две спортске кладионице, казино, аутоперионица, шест аутомеханичарских радњи, две вулканизерске радње, три фризерска салона, три аутопревозничке фирме, две стругаре, две грађевинске фирме и више десетина занатских радника који се баве уградњом керамике, молерским пословима, лимарским радовима, металостругарством, грађевином и сл. Мештани Шетоња претежно се баве пољопривредом, али поред свега наведеног главни приход пристиже од радника који се налазе на привременом раду у иностранству. Уједно се мора напоменути постојање две воденице на шетоњској реци које су и дан данас активне.

Историјски гледано насеље Шетоње још датира у средњем веку. На свим картама је обележено као једно од најстаријих насеља у Млавском крају. Први писани подаци о животу и раду насеља Шетоње, помињу се у повељи из 1230. године коју издаје бугарски цар Асен II којом Дубровчанима дозвољава да долазе у Браничево, и да тргују у овом крају, конкретно Шетоњу. Године 1330. у месту Шетоњу налазио се «Nale de Cherchio» где дубровачки курири уручују позив за суд. Дубровчани су и касније узимали под закуп царине. Податак се односи на село Шетоње на крај XИВ века, Марин Лабровић био је закупник царине у Шетоњу, а нешто касније Живулин Станишић. Када је ова област пала под турску власт, дубровчани нису сасвим напустили Шетоње. Један писани документ иде у прилог овој тврдњи: Живко Вукшић из Шетоња, задужио се 6. јуна 1509. године, код дубровачког властелина Михаила Бунића за сто дуката за некакву робу коју је узео на кредит. Ова задужница је поништена 29. маја 1512. године, када је дуг и био исплаћен. У пописима турским, којим се помињу пореске одреднице из Браничевског тефтера село Шетоње је имало 17 кућа, а манастир „Духовник“ припадао је Ждрелу као читлук, укупан приход је износио 1615 аспри, и на њега је плаћан порез Али-бегу, као власнику поменутог читлука. Из свега овог изнетог, село Шетоње је постојало у средњем веку. Село се налази у пространој равници која је са југо-источне стране оивичена брдима, Коњицом, и Главицом, а на северо-западу се пружа поред реке Млаве. Село је на надморској висини од 120 метара, тако да га река Млава и потоци не плаве. Тип села је збијен. Шетоње је своју цркву, која датира из доба кнеза Лазара Хребељановића, XIV век која је турском најездом порушена, на истим темељима обновило 1828. године. Прву своју школу је имало одмах иза „Хати Шерифа“ 1830. године. Тачан податак за постојање школе је 1837. година, када је школа и радила. Кроз векове турске власти, село је губило како број кућа, тако и становништва. Новим насељавањем село мења изглед и повећава кроз деценије, и векове број домова и становника. Шетоње је по попису из 1837. године, имало 247 пореских глава. По попису среском село Шетоње је 1859. године, имало 154 куће. Године 1862, село има 177 кућа. Тадашња Општина Шетоњска, има судницу са плацем и два коша као и 400 дана орања земље, под шумом, и два дана орања под школом и црквом. Сада је ово село развијено и повезано асфалтним путевима. Шетоње у 1991. години имало је 2193 становника. По попису из 2002-е 2173 становника, а по последњем попису број становника броји 1998.